U poslednjem poglavlju prvog dela te monografije, Marić je napisao kao zaključak ogleda o fizičkoj realnosti u Klasičnoj fizici :
“ Traženje onog sloja koji pojavnost podeljenu u dva tipa svojstava ujedinjuje u jedan ontološki substrat i određivanje okolnosti pod kojima se ovo račvanje dešava – sačinjava tzv. programski karakter fizičkih nauka.“
Nadam se da će Marićevo delo i dalje biti podstrek mladima i doprinositiu razvoju fizičkih nauka u Srbiji kao što je bilo do sada.

Neka mu je večna slava!

u kojem je izašao članak Prof.dr. Mirjane Popović-Božić u kojem je iznela interesantne podatke o saradnji Zvonka Marića sa francuskim naučnicima.

Zahvaljujem se Prof.dr. Dušanu Janjiću na saradnji.

i članak „Povodom smrti Zvonka Marića“, koji možete da pročitate

Zahvaljujem se Prof.dr. Dušanu Janjiću na saradnji.

Zvonko je izvršio veliki uticaj ne samo na razvoj moderne fizike već je svojim delom i ličnosču doprineo da mnogi mladi pođu njegovim putem i postanu fizičari. Učinio je fiziku blisku mladima i doprineo da ona postane interesantnija svima koji su je posmatrali kao nešto u šta se ne isplati upuštati se. Kada je on pričao o fizici ona je dobijala novu dimenziju i prerastala u filozofiju, zato se i pamte njegova mnogobrojna gostovanja i predavanja u našoj zemlji ali i u inostranstvu.

Autor ovog sajta je jedan od onih koji je krenuo u čudesni svet fizike baš imajući Zvonka za uzor. Zbog toga mu je duboko zahvalan jer je oplemenio svoj život. Ljubiteljima fizike omogućujemo da preuzmu jedan od njegovih radova, proistekao iz saradnje sa Slobodanom Prvanovićem, sa sledećeg linka  download “ Toward the Collapse of State “ .

Neka mu je večna slava!

SRPSKI MATEMATIČKI GEN

Milan Raspopović

Evropa, pa Srbija

1931-2006

Danas, 18. oktobra 2010. go­di­ne, navršava se četiri godine od smrti akademika Zvonka Marića, fizičara, filozofa i jednog od istaknutih naučnika modernog vremena. Na njegova mesta u Akademiji, Institutu za fiziku i ostale pozicije na kojima je bio, došli su, kako to obično biva, neki drugi ljudi… Ali, sasvim poseban  čovek,  čovek koji je i za života svojim izuzetnim osobinama na neki način bio odvojen od ovoga sveta, dobar čovek  Zvonko Marić, zauvek će nam nedostajati.

Ni intelektualna atmosfera ovog grada, ni život njegovih prijatelja, bez njega, nisu više isti… Imala sam retku sreću i privilegiju, budući sa Zvonkom povezana bliskim porodičnim i prijateljskim vezama, da je od moje rane mladosti uticao na moje intelektualno formiranje, pa i na moje ukuse u umetnosti. Kad sabiram svoje blagoslove u životu, poznavanje Zvonka sigurno spada u te blagoslove. Bio je ne samo moj prijatelj, kum, savetodavac i neko od koga sam volela da učim, bio je, slobodno to mogu da kažem, i moja „životna vrednost“…

Zvonko Marić! Uvek miran i velikodušan, izrazito duhovit, koji je svemu umeo da pristupa sa smehom, kao da bio je satkan od one najfinije supstance koju je teško, ako ne i nemoguće definisati ili opisati. Imao je snažnu i živu estetsku percepciju i izvanredno istačan ukus u umetnosti bez koje, kako je imao običaj da govori, „život nema smisla“. Bio je ubeđen da se u traganju za lepotom ponovo pronalazi prustovsko izgubljeno vreme i da slikarstvo, muzika i lepa literatura pružaju utehu za muke zemaljskih dana kojima smo ponekad izloženi. U danima koji nas podsećaju da je, kako je to pisao Bora Stanković „čovek samo za muku stvoren“.

Na ovaj dan, dragi čitaoci bloga posvećenom Zvonku Mariću, želim da podelim sa vama jednu od pesama koje je voleo, iz pera jednog od njegovih omiljenih pesnika, tog čuvenog Grka iz Aleksandrije,  Konstantina Kavafija… Pesmu koja toliko liči i na Zvonka i njegov credo

ONO ŠTO MOŽEŠ

Ako baš ne možeš od svog života da učiniš ono što hoćeš,

pokušaj bar da postigneš

ono što možeš: ne unižavaj ga

prečestim druženjem sa svetom,

silnim izlascima i razgovorima.

Ne unižavaj ga razbacivanjem,

čestim razvlačenjem i izlaganjem

svakodnevnoj gluposti

veza i susreta

da ne postane dosadan kao da je tuđ.

Konstantin Kavafi

Zvonko Marić je estetizovao sve oko sebe. Uživao je u lepim gradovima i voleo da bude  okružen lepim predmetima koje je doživljavao kao neke svoje simbole: bajkovite slike Mersada Berbera na zidovima, venecijanski globus iz doba rensanse pored pisaćeg stola, antički mermerni svirač na harfi (kikladski idol) na jednoj od bezbrojnih  polica sa knjigama, istočnjački kraljevski porcelanski sevis za čaj sa crveno-zlatnim mandalama iz Samarkanda na stočiću u salonu…

Voleo je i „carski grad Zemun“ u kojem je i živeo, njegove ulice i austro-ugarske kuće, duh Mitteleurope,  baroknu Nikolajevsku crkvu sa ikonostasom Dimitrija Bačevića, Dunav i starinske zemunske kafane sa tradicijom kao što su „Venecija“ ili „Šaran“. Bio je srećan kad se njegov Institut za fiziku preselio u Zemun… Imao je u njemu kancelariju sa pogledom na Dunav, „A room with a view“…

I sada, dok ovo pišem, u rane jutarnje sate, na dan četvorogodišnjice smrti Zvonka Marića, slušam Adagietto iz Mahlerove Pete simfonije koju sam ponekad  slušala i sa njim, u njegovom salonu nedeljom, gde je decenijama okupljao najistaknutije umetnike i intelektualce svog vremena:

http://www.youtube.com/watch?v=lrG1UGx2Yfw&feature=related

Predlažem vam da danas ovaj čarobni Addagietto, kad žaleći za Zvonkom Marićem, ujedno slavimo i njegov život i njegov uzišen duh, odlušate i vi…

Možda baš ova suptilna Mahlerova muzika, na neki neobjašnjiv način otkriva i pokazuje Zvonkov unutrašnji sjaj, tako vidljiv svima koji su ga poznavali. Njegov duh i njegovu iluminoznost… Pro memoria…

Dr Leposava Beba Kron, rođ. Tišma

18. oktobra 2010, u Zemunu

Dr Leposava Beba Kron je poslala i fotografije :

Dragi Dragane,

[Show as slideshow]

Velikog saradnika i prijatelja imao je u prof.dr. Mirjani Božić sa kojom je objavio nekoliko naučnih radova. Jedan od njih je i onaj objavljen 1992. god. -“A search for the classical model of spin“ .  Ljubiteljima fizike omogućujemo da ovaj rad preuzmu sa sledećeg linka : download „A search for the classical model of spin“

Njegova dela i činjenja dovoljno govore o njemu, zbog čega je i bio poznat kao spona srpske i svetske fizike.
Zadržimo ga takvog u sećanju.
Neka mu je večna slava!

ZVONKO MARIĆ       
1931 – 2006
Now cracks a noble heart. Good-night, sweet prince,
and flights of angels sing thee to thy rest!

Horatio (V.ii.370-371) in Hamlet,
Prince of Denmark by William Shakespeare

Akademik Zvonko Marić, fizičar, filozof i jedan od istaknutih naučnika modernog vremena umro je 18. oktobra 2006. godine u bolnici na Bežanijskoj kosi u Beogradu, u 75. godini. Sahranjen je 20. oktobra u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Zvonko Marić je rođen 2. novembra 1931. u Bujanovcu, u apotekarskoj porodici, od oca Blagoja i majke Nade. Diplomirao je fiziku na Prirodno – matematičkom fakultetu u Beogradu 1955. i iste godine se zaposlio u Institutu za nuklearne nauke u Vinči. Doktorsku disertaciju pod naslovom „Disperzija svetlosti na atomskim jezgrima“ odbranio je 1960. na Prirodno – matematičkom fakultetu. Iste godine postaje i rukovodilac Laboratorije za teorijsku fiziku, na čijem će čelu ostati do 1972. kada prelazi u Institut za fiziku. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran 1986., a za redovnog člana 1991. godine.

Na svom doktorskom projektu radio je od 1956. do 1958. godine u Kopenhagenu, u čuvenoj školi za teorijsku fiziku Nilsa Bora. Kopenhagenška škola je u to vreme bila centar razvoja kvantne teorije. Učestvovao je u istraživanjima u Institutu za nuklearne nauke u Orseju u Francuskoj (gde je dizajnirao izvesne krucijalne eksperimente koji su tu i izvedeni), u Institutu za nuklearna istraživanja u Dubni (Rusija), držao predavanja po pozivu na univerzitetima u Ženevi, Parizu, Trstu, Solunu, Atini, Moskvi, Taškentu, Samarkandu, Buhari, Hivi, kao i gotovo svim relevantnim univerzitetma ex-Jugoslavije. Dugi niz godina sarađivao sa Institutom Anri Poenkare u Parizu. Osnivanje škole teorijske fizike u Beogradu vezuje se za njegovo ime. Drugim rečima, kako to piše u Referatu za izbor Zvonka Marića u redovnog člana SANU, „godinama je najistaknutija ličnost i stvarni voditelj i usmerivač teorijske fizike u Srbiji“.
Naučna istraživanja dr Zvonka Marića uključuju nuklearnu fiziku na niskim i srednjim energijama, probleme objedinjavanja nuklearne fizike i fizike elementarnih čestica, atomsku i molekularnu fiziku, neka fundamentalna pitanja kvantne mehanike i statističke fizike kao i radove iz filozofije fizike i teorije saznanja. Proučavao je i epistemološke i filozofske implikacije koje na status fizike i ljudsko saznanje ima pojava kvantne mehanike, na čemu su insistirali njeni tvorci Bor, Ajnštajn, de Brolji i Hajzenberg. Rezultat te analize objavljen je u njegovoj knjizi „Ogled o fizičkoj realnosti“ za koju je Marić dobio Nolitovu nagradu 1987. godine. U prvom delu ove knjige Marić je erudita koji je iz ogromne literature klasične fizike izabrao da prikaže prave tekstove od kojih su mnogi prvi put čitalačkoj publici bili dostupni na našem jeziku, a u drugom delu Marić nam se prikazuje kao svedok istraživanja u kojima je i sam učestvovao, pri čemu je izabrao da saopšti samo ono što je u mnogim raspravama i ekperimentima ostalo nesumnjivo. Dok je prvi deo napisan u zaista dobrom tradicionalnom duhu, sa erudicijom i ukusom profesionalca, dotle je drugi deo napisan brilijantno, sa predanošću i žarom istraživača.

Zvonko Marić je objavio preko stotinu naučnih radova koji su citirani u međunarodnim referativnim žurnalima više stotina puta. Neki od njegovih koautora bili su i čuveni filozof ser Karl Poper kao i francuski fizičar Žan Pjer Vižije.

U intelektualnim poslovima, nezavisno od svog brilijantnog analitičkog uma, Zvonko Marić je imao strast „velikih posvećenika“ uključujući i onu koja bi se možda mogla nazvati „božanskom iskrom“ (koja izgleda da u trenutku njegovog rođenja nije bila na milijarde kilometara daleko).

Kasnih sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, u Marićevom salonu, nedeljom uveče, okupljali su se najistaknutiji intelektualci i umetnici Beograda toga doba, između ostalih pesnik Dušan Matić, slikar Peđa Milosavljević, logičar Aleksandar Kron, matematičar Milan Božić, dirigent Živojin Zdravković, novinar Miodrag Maksimović…

Zvonko Marić je bio izvrstan poznavalac umetnosti, suptilnog i istančanog ukusa. Bio je ubeđen da se u traganju za lepotom ponovo pronalazi prustovsko izgubljeno vreme i da lepa literatura pruža utehu za muke zemaljskih dana kojima smo ponekad izloženi. Knjiga na koju se često pozivao u svojim brilijantnim verbalizacijama bila je „Čovek bez svojstava“ Roberta Muzila. A tek Konstantin Kavafi! Prefinjena uteha za dane kada život postane suviše sumoran. Kavafijevi stihovi „Nikad nije rekla MOJE ili TVOJE, nikad tu ledenu reč“ bili su za njega ne samo primer lepog i plemenitog izraza, već i nešto u čemu svi koji su poznavali Zvonka Marića, mogu videti i jednu od kvintesencija njegovog karaktera, lišenog čak i ideje sebičnosti kao takve. Voleo je lepe gradove… Imao je snažnu i živu estetsku percepciju. Dugi niz godina je, putujuci s jeseni u Pariz, išao kolima, da bi proveo bar jedan dan u Veneciji, čarobnoj Serenissimi… Italiji i italijanskoj umetnosti posebno se divio. Iako se nikada nije aktivno politicki angazovao, u mladosti je bio član KP Italije. U Italiji je stekao i svoju pilotsku dozvolu i toj svojoj mladalačkoj ljubavi prema letenju („kada je napor uma prirodno usredsređen na poredak stvari u Kosmosu“, u šali bi govorio) vraćao se kad god je bio u prilici. Rado je letovao u Grčkoj, da bi sto češće mogao da vidi „jednu od najlepših stvari na svetu: Partenon“. Strasno je uzivao u klasičnoj muzici, pre svega baroknoj… Kada je radio na najtežim problemima, puštao bi Baha, i to „Muke po Mateju“, objašnjavaljući da mu posebno prijaju „lirski pasaži“.

Govorio je tečno pet jezika i služio se sa još sedam. Imao je onu specifičnu vrstu skromnosti koja pristaje veličinama. Bio je uvek smiren, rafiniran i velikodušan. Zvonko Marić je imao izraziti smisao za humor, naravno i na sopstveni račun. Na stvari koje su drugi ljudi uzimali smrtno ozbiljno, umeo je da gleda sa smehom, smišljajuci neviđeno duhovite komentare. Sve što je u životu radio, radio je stilom i svemu pristupao sa njemu tako svojstvenom duhovnom elegancijom. Bio je ubeđen da je život suviše kratak da bi „se čovek bavio inferiornim stvarima“ i to je neprestano dokazivao snagom sopstvenog primera. Na pitanja o religioznosti odgovarao bi da je većina velikih fizičara, odgonetajući tajne poretka u Kosmosu pre ili kasnije dolazila do ideje o Tvorcu, citirajući Ajnštajnovu rečenicu „Bog ne baca kockice“.

Privatno, živeo je gotovo asketski, sledeći Kantov kategorički imperativ. Moralni zakon u njemu bio je apsolutno autentičan i to je bilo vidljivo svima, pa i onima koji su ga samo površno poznavali. Što se drugog segmenta kategoričkog imperativa tiče, verujem da na nebu nad nama sija i njegova zvezda… Propter magnam gloriam tuam.

Dr Leposava Kron

Za poseioce sajta evo ukratko  o Bebi Kron :

CURRICULUM VITAE : Dr Leposava Kron, naučni savetnik, Direktor Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu

Leposava Kron je rodjena u Beogradu(1958.god) , gde je završila osnovnu školu i gimnaziju, sa odličnim uspehom. Diplomirala je na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu 1981. sa prosečnom ocenom 9.5, uspešno odbranivši rad Ego stanja i mogućnosti dijagnostičke procene. Dobitnik je Novembarske nagrade Univerziteta u Beogradu kao student generacije. Na istom fakultetu je završila postdiplomske studije na smeru Klinička psihologija, sa odličnim ocenama, a 1985. „sa osobitim uspehom“ odbranila magistarsku tezu pod naslovom Strukturalni i funkcionalni model teorije životnog scenarija. Zvanje doktora psiholoških nauka stekla je takođe na Filozofskom fakultetu u Beogradu, 1992. godine, summa cum laude odbranivši disertaciju pod naslovom „Psihološka tipologija homicidnog ponašanja“.
Od 1. aprila 1987. godine radi u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu, počevši od zvanja istraživača-saradnika ( naučni saradnik od 1993., viši naučni saradnika od 1997.) do naučnog savetnika (od juna 2006).
Školske godine 1985./1986. godine studirala na University of California, Berkeley, na doktorskom programu. Zimskog semestra 1990. godine bila na istraživačkom boravku u SAD, na University of California, Berkeley i California State University, Sacramento.
U Institutu je izuzetno uspešno vodila nekoliko projekata i potprojekata. Makroprojekat „Teški oblici kriminala u Srbiji u uslovima tranzicije“ (1642), kojim je rukovodila dr Leposava Kron, visoko je ocenjen od strane Ministarstva (6. mesto u kategoriji društvenih nauka). U okviru projektnih zadataka koje je realizovala L. Kron uspešno je realizovano i odbranjeno desetak magistaskih teza i doktorskih disertacija.
L.Kron je dobitnik nagrade Ministarstva nauke i zaštite društvene sredine za izuzetna postignuća u nauci za 2002. i 2003. godinu. Dr Leposava Kron je objavila knjige „Seksualno nasilje: psihološka studija“ (1992) i „Kajinov greh: psihološka tipologija ubica“ (1993, prvo izdanje i 2000, drugo i dopunjeno izdanje), “Anatomija seksualne agresivnosti“ (2009) i preko osamdeset naučnih radova.
Za člana Svetske akademije za pravo i mentalno zdravlje (IALMH: International Academy of Law and Mental Health) sa sedištem u Montrealu izabrana je 1993., a za člana Međunarodne radne grupe za istraživanje ubistva (HRWG: Homicide Research Working Group ) sa sedištem u Čikagu 1993. godine. Podnela je referate (nekoliko uvodnih) na većem broju međunarodnih konferencija (Budapest, Montreal, Athens, Roma, Tromso etc.) i učestvovala u radu brojnih domaćih simpozijuma i kongresa.
Dr Kron je glavni i odgovorni urednik Zbornika Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja (od 2005.), jedan od osnivača i urednik Časopisa za kliničku psihologiju i socijalnu patologiju (1994.-1998.), i glavni i odgovorni urednik Jugoslovenske revije za kriminologiju i krivično pravo(od 2007).
Član je Upravnog odbora Instituta društvenih nauka u Beogradu (od 2005). Direktor Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja od 2006.godine.
Govori engleski, francuski i služi se italijanskim jezikom.

Zahvaljujemo se Leposavi Bebi Kron na ovom divnom clanku koji još vise osvetljava licnost Zvonka Marića.

Dr Predrag Maksimovic, rodjen 01.05.1955, u Beogradu. Diplomirao
stomatologiju i medicinu na Beogradskom univerzitetu. Poslediplomske
studije na Klinici za maksilofacijalnu hirurgiju Stomatoloskog
fakulteta. Specijalizovao otorinolaringologiju u Sluzbi za
otorinolaringologiju KBC Zemun-Beograd i Klinici za
otorinolaringologiju na Medicinskom fakultetu. 1986-1993 radio u
Sluzbi za ORL KBC Zemun. 1994-2007 radio u Mpilo Central Hospital i
United Bulawayo Hospitals, Bulawayo, Zimbabwe. 2003- radi kao
specijalista otorinolaringolog u Medical Centre i Mater Dei Hospital,
Bulawayo, Zimbabwe.

Od rane mladosti pod uticajem oca, novinara Politike, Miodraga
Maksimovica, bavi se fotografijom. Krace vreme clan Foto-kluba
Beograd.

“ Preko oca, kao zadivljeni posmatrac i odusevljeni slusalac,
prisustvovao sastancima neformalne grupe intelektualaca okupljene oko
prof dr Zvonka Marica koja se redovno skupljala u njegovom stanu na
Petlovom brdu i kod drugih clanova te neformalne grupe.
Istaknuti ljudi koji su prisustvovali bili su, izmedju ostalih, Dragan
Jovanovic (brat Zvonka Marica), Zivojin Zdravkovic, istaknuti muzicar
i dugogodisnji dirigent Beogradske filharmonije, prof dr Aleksandar
Kron, matematicki logicar i jedan od nasih najistaknutijih istrazivaca
u toj oblasti, Leposava Beba Krona, psiholog i sada direktor Instituta
za kriminoloska istrazivanja (u to doba supruga prof Krona), Ana
Maksimovic, diplomirani inzenjer tehnologije (inace moja majka), i
mnogi prijatelji i saradnici ovih ljudi.“

email:
famona@email.com

web sites:
http://famona.sezampro.rs
http://maks.erbak.com

A sada pogledajte fotorafije

[Show as slideshow]

Zahvaljujemo se  Predragu Maksimoviću na ovom divnom prilogu!

SEĆANJE NA AKADEMIKA ZVONKA MARIĆA (1931 – 2006)

O akademiku Zvonku Mariću govore :

prof.dr  Đorđe Šijački – dopisni član SANU

prof.dr Aleksandar Kostić -Filozofski fakultet u Beogradu

Iz  filmske dokumentacije :

Zvonko Marić : Moje viđenje utemeljenja savremene nauke.

Komemorativni skup će biti održan u Svečanoj sali Akademije  u utorak 20. oktobra u 13 časova.

izvor SANU

izvor : PROLA, APS

Blagoje Marić sa suprugom Nadom i decom, Tijanom, Zvomkom i Peđom

“ Sto se tice deda Blagoja, on potice iz familije Maric koja je poreklom iz okoline Leskovca (ranije Stankovic-napomena: do promene prezimena doslo je tokom zivota mog pradede Alekse Stankovica – koga su zvali Mare, a nadimak je pretocio u prezime jer je, navodno bilo dosta osoba istog imena i sa prezimenom Stankovic.

Aleksa Stankovic  tj.  Maric ( 1856-1926, ozenjen sa Nastasijom-Sikom, 1860-1940 ),  je bio uzarski trgovac i ziveo je u Leskovcu. Blagoje Maric se skolovao prvo u Leskovcu, da bi u Zagrebu zavrsio Farmaceutski fakultet. Po zavrsetku studija i obavezne prakse ( krajem dvadesetih godina dvadesetog veka ) dobio je mogucnost da otvori svoju apoteku u Bujanovcu,  gde je ziveo nekoliko godina i gde su mu rodjena deca Tijana i Zvonko. Od 1933. godine zivi u Leskovcu, gde je otvorio jednu od tri apoteke u to vreme, u ulici koja se zvala Niska ( na samom uglu glavne ulice i one koja danas vodi prema glavnoj  posti ) . Apoteka je radila sve do nacionalizacije.
U Leskovcu mu se rodilo trece dete -Predrag. Supruga Nada iz Vranja bila je najmladja cerka Dobrice Milutinovica koji je poginuo u Prvom svetskom ratu. Zavrsila je uciteljsku skolu u Novom Sadu.

Zvonkova sestra Tijana je zavrsila Farmaceutski fakultet u Beogradu i trenutno je u penziji ( zivi u Beogradu ). Sestricina Ana zavrsila je isti fakultet i aktuelno vodi privatnu firmu i zivi u Beogradu.
Brat Predrag zavrsio je Medicinski fakultet, zatim specijalizaciju neuropsihijatrije, da bi se kasnije orijentisao prvenstveno na  akupunkturu. Jedan je od najzasluznijih za uvodjenje akupunkture na teritoriji bivse Jugoslavije. Osim strucnih publikacija, njegov stvaralacki opus obogacuju i dva romana. Ziveo je prvo u Leskovcu, zatim u Beogradu gde je i sahranjen. Snaja Milena je diplomirani  farmaceut, zivi u Beogradu,  sada je  u penziji.
Bratanica Nadja je lekar, psihijatar i doktor medicinskih nauka. Trenutno je asistent na Medicinskom fakultetu-zivi u Beogradu.“
Ovako je, ukratko, Zvonkova bratanica opisala porodicu Maric.
Na tome joj se zahvaljujem.

* * *

Međunarodna godina astronomije

Pre tačno četiri veka, 1609. godine, Galileo Galilej je usmerio teleskop na noćno nebo i počeo da ga sistematski izučava. Iste godine Johan Kepler je objavio prva dva od tri svoja zakona kretanja planeta. U znak sećanja na ove istorijske događaje, na predlog UNESCO-a, Ujedinjenje nacije su 2009-tu godinu proglasile za Međunarodnu godinu astronomije (MGA).

Astronomija

Od prve svoje svesne misli čovek je želeo da sazna kakav je svet u kome živi, kako je nastao i zašto uopšte postoji. Upravo ta ljudska želja za znanjem i upoznavanjem prirode koja ga okružuje stvorila je jednu od najstarijih nauka – astronomiju.

Danas znamo da je svaki naš atom i svaka stvar koju dodirujemo nekada bila deo jedne davno zaboravljene zvezde, iste one od koje je nastalo i Sunce. Takođe, znamo koliko je svemir veliki a mi mali – ali znamo i koliko je moćan ljudski um koji otkriva tajne tog ogromnog prostranstva.

Otkrite svemir

Moto Međunarodne godine astronomije glasi: “Na tebi je da otkriješ svemir”. Baš na tebi, slučajni prolazniče, na tebi fotografe, na tebi pesniče i umetniče. Na svima vama koji inspiraciju nalazite u zvezdama rasutim po noćnom nebu ili u zalasku ili izlasku Sunca, svi vi koji ste nekada stali i razmišljali o tom beskrajnom prostranstvu koje nas okružuje, o njegovim lepotama i tajnama, strahovima i pretnjama, stanite i razmislite još jednom. Razmislite, slikajte, pišite. Setite se astronomije bar jedne nedelje ove godine, upoznajte Plavu planetu, otkrijte svemir, kažite šta je za vas astronomija, šta je za vas svemir.

Pridružite se obeležavanju MGA

Povodom međunardone godine astronomije sajtovi mmilan.com, Astronomski magazin i Astronomsko drušvo Alfa iz Niša upućuju ovaj javni poziv vama, piscima, pesnicima, novinarima, umetnicima, fotografima, poslovnim ljudima, slučajnim prolaznicima,… svima vama koji uživate u lepotama sveta u kome živimo da u periodu od 22. do 29. aprila odvojite nekoliko trenutaka, da otkrijete svemir i na vaš omiljen način kažete šta ste tamo zanimljivo pronašli. Napišite nam šta ste videli, šta ste otkrili i šta shvatili. Pišite o tome na vašem blogu, forumu, sajtu, šaljite nam linkove, e-mailove ili pisma, švrljajte po zidovima Facebooka ili “crkućite” .

Linkovi ka vašim sajtovima i radovima biće objavljeni na sajtu Astronomski magazin i na mmilan.com, a najbolji radovi (naravno, uz saglasnost autora) biće objavljeni u sledećem broju časopisa Astronomija.

Istovremeno, ovo je i poziv profesionalnim astronomima i astronomskim društvima da te nedelje omoguće ljudima da vide i bolje upoznaju bar mali delić sveta koji nas ukružuje.

Izvor: Physical Review Online (PROLA) APS

Danas 2.11.2008.godine navršava se 77 godina od rođenja Zvonka Marića.

Sa postovanjem i blagodarnošću sećamo se ovog velikog fizičara, koji je godinama povezivao  srpsku i svetsku fiziku.
Njegova dela i ličnost ostaju kao podstrek svim ljubiteljima fizike, a pre svega mladima.

Danas, 18. oktobra 2008. godine, navršavaju se dve godine od smrti akademika Zvonka Marića ,jedinog koji se do danas iznedrio iz našeg Leskovca.
Nadam se da će ih biti još,a tome treba da doprinese život i delo ovog izuzetnog fizičara i čoveka,koji je do kraja svog života ostao posvećen fizici.
Svoj zadnji rad( O ulozi Ajnštajnovog stvaralaštva u modernoj fizici) napisao je već teško bolestan,a kažu da ga je napisao u jednom dahu.Toliko je bio pun energije i željan stvaralačkog rada!
Mi ,koji živimo u gradu u kojem je on zaršio osnovnu školu i gimnaziju i gde se oformio kao ličnost,dužni smo da ga se setimo i odamo mu poštu.
O njemu govore njegova dela i ja se trudim,uz veliku pomoć svih koji su ga voleli i cenili,da ona, ne samo ne budu zaboravljena, već i da ih učinim dostupnim široj javnosti, a pre svega mladima ,sa nadom da će bar neki poći njegovim putem.
Zbog toga i sada pozivam sve one koji imaju podatke o njegovom delu i životu da svojim prilozima uzmu učešće u radu ovog sajta, i time doprinesu da Zvonko i posle smrti nastavi da populariše fiziku.

NEKA MU JE VEČNA SLAVA !

Ovo je poslednje predavanje Zvonka Marića koje je održao 26.05. 2005. god. u Ogranku SANU u Novom Sadu povodom Svetske godine fizike.
Tekst predavanja objavio je Ogranak u svojim ANALIMA 1.
Ovaj tekst je preuzet sa njihove web strane :
http://www.ogranak.sanu.ac.yu/NoveKnjige.aspx
Do linka smo došli ljubaznošću Branke Milić iz Biblioteke SANU.

Do video zapisa sam došao ljubaznošću TV Leskovac i njihovog novinara Božidara Ilića.

Video zapis

Dugačka je lista naučnih radova i drugih naučnih i obrazovnih aktivnosti u kojima sam od 1973 učestvovala vodjena nepresušnim idejama i neumornom sistematskom delatnošću Zvonka Marića :

• 25 radova u naučnim časopisima sa saradnicima iz zemlje(Davidović, NIkolovski, Arsenović, Stanojević) i inostranstva(Lombard, Rauch, Barut, Vigier, Klarsfeld)

• predmeti na poslediplomskim studijama “Klasična, kvantna i matematička fizika”, na Fizičkom fakultetu.

• Statistička fizika ireverzibilnih procesa

Kvantno-statistička teorija svetlosti

• Kurs Fizike na Filozofskom fakultetu –poziv proistekao iz Marićeve saradnje sa Aleksandrom Kron

• Prevod knjige Nilsa Bora “Atomska fizika i ljudsko znanje” (Nolit, 1985)

• • pokretanje i izdavanje časopisa SFIN(1985)
  • Projekt francusko-jugoslovenske saradnje sa Rolanom Lombard iz Instituta za nuklearnu fiziku u Orseju

• Rukovodjenje Društvom fizičara Srbije

• Federation agreement sa Medjunarodnim centrom zateorijsku fiziku u Trstu

Tako počinje predavanje prof.dr Mirjane Popović-Božić, koje u celosti možete pregledati preuzimanjem, ako kliknete na : Sećanje na Zvonka

16.06.2008.god. dobio sam mail prof.dr. Mirjane Popović-Božić :

Luj de Broj

Otkriće da sva tela u kretanju imaju i talasna svojstva,

koje dugujemo Luju de Broju jedno je od retkih otkrića

u fizičkim naukama,koje u originalnm de Brojevom pro-

gramu ima za cilj da kvantitativno poveže ne samo osob-

ine dveju potpuno odvojene predstave o fizičkim događ-

anjima:onih kakvi su materijalni diskontinuiteti koje op-

ažamo kao tela i onih koje nam se u percepciji ukazuju

kao globalni kontinuiteti i koje opisujemo kao ondulatorna

kretanja,nego da dovede u uzajamnu vezu teorijske principe

„odvojenih“ fizičkih disciplina: nauku o svetlosti, mehaniku,

geometrijsku optiku, termodinamiku i teoriju relativnosti.

Kao celovita slika fizičke realnosti,de Brojev program imao je neočekivano malu rezonanciju u intelektualnom životu epohe i u otvaranju novih horizonata istraživanja.Uzroci za tu okolnost mogli bi biti sledeći :1.) Programi objedinjenja dvaju fundamentalnih fizičkih ontologija nemaju tradiciju u istoriji fizičke misli.Neki elementi u Hamiltonovom (Hamilton) razmatranju suštine geometrijske optike kao i Klifordovo (Cliford) razmevanje veze između geometrije i fizike formalnog su karaktera i nisu vise od literalne matrice u kojoj se mogućnost objedinjenja samo naslućuje, a rayrada Dekartovih (Descartes) ideja o “ protegnutosti “ uvođenjem talasnog kretanja,koje je obrazlagao Baron Delingshausen ostala su van glavnih tokova evolucije fizičkih teorija: 2.) Matematička formulacija kvantne dinamike, koju u konačnoj formi dugujemo fon Nojmanu ( von Neumann ) odriče valjanost tradicionalnih perceptualnih predstava o fizičkim pojavnostima i upućuje fizički diskurs ka interpretacijama koje ne leže u klasičnom ključu: 3.) De Brojev sintetički pokušaj reinterpretacije kvantne mehanike na bazi tradicionalnih racionalističkih vidokruga ne vode eksperimentalno na nove ili različite ferifikacije: 4.) Filozofska atmosfera našeg vremena dovodi u dominantan položaj doktrinu instrumentalnog uma po kojoj je zadatak teorije samo koordinacija fakata.

( Odlomak iz istoimenog rada )

Ovaj odlomak jeobjavljen u rubrici Ličnosti leskovačkih novina “ Leskovčanin :list naučni i književni“ 1997/1998. S/4-5 , izdanje decembar 1997-mart 1998., a povodom boravka Zvonka Marića u Leskovcu novembra 1997.god.

Do ovog materijala sam došao ljubaznošću gospođe Irine Nešić iz Zavičajnog odelenja Narodne biblioteke Radoje Domanović -Leskovac.