Danas 2.11.2008.godine navršava se 77 godina od rođenja Zvonka Marića.

Sa postovanjem i blagodarnošću sećamo se ovog velikog fizičara, koji je godinama povezivao  srpsku i svetsku fiziku.
Njegova dela i ličnost ostaju kao podstrek svim ljubiteljima fizike, a pre svega mladima.

Danas, 18. oktobra 2008. godine, navršavaju se dve godine od smrti akademika Zvonka Marića ,jedinog koji se do danas iznedrio iz našeg Leskovca.
Nadam se da će ih biti još,a tome treba da doprinese život i delo ovog izuzetnog fizičara i čoveka,koji je do kraja svog života ostao posvećen fizici.
Svoj zadnji rad( O ulozi Ajnštajnovog stvaralaštva u modernoj fizici) napisao je već teško bolestan,a kažu da ga je napisao u jednom dahu.Toliko je bio pun energije i željan stvaralačkog rada!
Mi ,koji živimo u gradu u kojem je on zaršio osnovnu školu i gimnaziju i gde se oformio kao ličnost,dužni smo da ga se setimo i odamo mu poštu.
O njemu govore njegova dela i ja se trudim,uz veliku pomoć svih koji su ga voleli i cenili,da ona, ne samo ne budu zaboravljena, već i da ih učinim dostupnim široj javnosti, a pre svega mladima ,sa nadom da će bar neki poći njegovim putem.
Zbog toga i sada pozivam sve one koji imaju podatke o njegovom delu i životu da svojim prilozima uzmu učešće u radu ovog sajta, i time doprinesu da Zvonko i posle smrti nastavi da populariše fiziku.

NEKA MU JE VEČNA SLAVA !

Ovo je poslednje predavanje Zvonka Marića koje je održao 26.05. 2005. god. u Ogranku SANU u Novom Sadu povodom Svetske godine fizike.
Tekst predavanja objavio je Ogranak u svojim ANALIMA 1.
Ovaj tekst je preuzet sa njihove web strane :
http://www.ogranak.sanu.ac.yu/NoveKnjige.aspx
Do linka smo došli ljubaznošću Branke Milić iz Biblioteke SANU.

Do video zapisa sam došao ljubaznošću TV Leskovac i njihovog novinara Božidara Ilića.

Video zapis

Dugačka je lista naučnih radova i drugih naučnih i obrazovnih aktivnosti u kojima sam od 1973 učestvovala vodjena nepresušnim idejama i neumornom sistematskom delatnošću Zvonka Marića :

• 25 radova u naučnim časopisima sa saradnicima iz zemlje(Davidović, NIkolovski, Arsenović, Stanojević) i inostranstva(Lombard, Rauch, Barut, Vigier, Klarsfeld)

• predmeti na poslediplomskim studijama “Klasična, kvantna i matematička fizika”, na Fizičkom fakultetu.

• Statistička fizika ireverzibilnih procesa

Kvantno-statistička teorija svetlosti

• Kurs Fizike na Filozofskom fakultetu –poziv proistekao iz Marićeve saradnje sa Aleksandrom Kron

• Prevod knjige Nilsa Bora “Atomska fizika i ljudsko znanje” (Nolit, 1985)

• • pokretanje i izdavanje časopisa SFIN(1985)
  • Projekt francusko-jugoslovenske saradnje sa Rolanom Lombard iz Instituta za nuklearnu fiziku u Orseju

• Rukovodjenje Društvom fizičara Srbije

• Federation agreement sa Medjunarodnim centrom zateorijsku fiziku u Trstu

Tako počinje predavanje prof.dr Mirjane Popović-Božić, koje u celosti možete pregledati preuzimanjem, ako kliknete na : Sećanje na Zvonka

16.06.2008.god. dobio sam mail prof.dr. Mirjane Popović-Božić :

Luj de Broj

Otkriće da sva tela u kretanju imaju i talasna svojstva,

koje dugujemo Luju de Broju jedno je od retkih otkrića

u fizičkim naukama,koje u originalnm de Brojevom pro-

gramu ima za cilj da kvantitativno poveže ne samo osob-

ine dveju potpuno odvojene predstave o fizičkim događ-

anjima:onih kakvi su materijalni diskontinuiteti koje op-

ažamo kao tela i onih koje nam se u percepciji ukazuju

kao globalni kontinuiteti i koje opisujemo kao ondulatorna

kretanja,nego da dovede u uzajamnu vezu teorijske principe

“odvojenih” fizičkih disciplina: nauku o svetlosti, mehaniku,

geometrijsku optiku, termodinamiku i teoriju relativnosti.

Kao celovita slika fizičke realnosti,de Brojev program imao je neočekivano malu rezonanciju u intelektualnom životu epohe i u otvaranju novih horizonata istraživanja.Uzroci za tu okolnost mogli bi biti sledeći :1.) Programi objedinjenja dvaju fundamentalnih fizičkih ontologija nemaju tradiciju u istoriji fizičke misli.Neki elementi u Hamiltonovom (Hamilton) razmatranju suštine geometrijske optike kao i Klifordovo (Cliford) razmevanje veze između geometrije i fizike formalnog su karaktera i nisu vise od literalne matrice u kojoj se mogućnost objedinjenja samo naslućuje, a rayrada Dekartovih (Descartes) ideja o ” protegnutosti ” uvođenjem talasnog kretanja,koje je obrazlagao Baron Delingshausen ostala su van glavnih tokova evolucije fizičkih teorija: 2.) Matematička formulacija kvantne dinamike, koju u konačnoj formi dugujemo fon Nojmanu ( von Neumann ) odriče valjanost tradicionalnih perceptualnih predstava o fizičkim pojavnostima i upućuje fizički diskurs ka interpretacijama koje ne leže u klasičnom ključu: 3.) De Brojev sintetički pokušaj reinterpretacije kvantne mehanike na bazi tradicionalnih racionalističkih vidokruga ne vode eksperimentalno na nove ili različite ferifikacije: 4.) Filozofska atmosfera našeg vremena dovodi u dominantan položaj doktrinu instrumentalnog uma po kojoj je zadatak teorije samo koordinacija fakata.

( Odlomak iz istoimenog rada )

Ovaj odlomak jeobjavljen u rubrici Ličnosti leskovačkih novina ” Leskovčanin :list naučni i književni” 1997/1998. S/4-5 , izdanje decembar 1997-mart 1998., a povodom boravka Zvonka Marića u Leskovcu novembra 1997.god.

Do ovog materijala sam došao ljubaznošću gospođe Irine Nešić iz Zavičajnog odelenja Narodne biblioteke Radoje Domanović -Leskovac.

U leskovackom nedeljniku “Nasa rec” u petak 21 novembra 1997.god.
izasao je clanak novinara i knjizevnice Verice Batorevic - Bozovic o prijemu jedinog akademika iz Leskovca doktora fizickih nauka Zvonka Marica.
Navodimo ceo clanak, koji ce biti propracen snimkom
TV Leskovac koja je veoma ljubazno omogucila autoru bloga da ga ovde i prikaze:

Dr ZVONKO MARIC, CLAN SANU, DVA DANA GOST LESKOVCA
PRIJEM KOD PREDSEDNIKA OPSTINE
I NACELNIKA OKRUGA

Doktor fizickih nauka Zvonko Maric, rodjeni Leskovcanin i jedini akademik iz Leskovca
bio je u sredu i cetvrtak gost rodnog grada.Prema recima Bore Mitica, predsednika organi
zacionog odbora ” Susreta Leskovcana sveta “,tokom cele godine u Leskovac ce dolaziti
ljudi koji su svojim radom zaduzili ili proneli ime grada sirom sveta.

Dr Zvonko Maric je u sredu uvece, u Sali Doma kulture,odrzao predavanje o klaicnoj i savremenoj fizici.U cetvrtak pre podne zadrzao se u duzem razgovoru sa predsednikom
SO Leskovac Nikolom Jovanovicem i nacelnikom Jablanickog okruga Zivojinom Ste
fanovicem, koji su, njemu u cast, priredili prijem.Nakon toga je odrzao predavanje za
studente Tehnoloskog fakulteta , i bio gost ” Zdravlja ” .

Do ovog clanka dosao sam zhvaljujuci ljubaznoscu gospodje Irine Nesic iz Zavicajnog odeljenja
Narodne biblioteke “Radoje Domanovic” Leskovac.

Video zapis:

]]> http://www.zvonkomaric.com/mediji-o-zvonku-maricu/dr-zvonko-maric-clan-sanu-dva-dana-gost-leskovca/feed http://www.zvonkomaric.com/obrazovni-sadrzaji/stern-gerlachov-eksperiment http://www.zvonkomaric.com/obrazovni-sadrzaji/stern-gerlachov-eksperiment#comments Tue, 10 Jun 2008 00:38:29 +0000 Dragan Dimic http://www.zvonkomaric.com/?p=21 Spin je kao novo svojstvo cestice prvi put opazen 1921.god. u Stern-Gerlachovom eksperimentu.Atomi srebra pusteni su kroz nehomogeno magnetsko polje koje se jako menja u z-smeru.Pocetni snop atoma srebra rascepio se na dva snopa : jedan u kome su cestice imale z-projekciju spina -ћ/2 i drugi sa projekcijom +ћ/2.

Teorijsko objasnjenje Stern-Gerlachovog experimenta dato je nekoliko godina kasnije.Pokazalo se da je spin atoma srebra jednak spinu elektrona u zadnjoj ljusci, dakle, s=1/2…vise o spinu mozete naci na forumu astonomskog magazina ciji je administrator nas tehnicki saradnik.

Izvor pocetne simulacije: http://phet.colorado.edu/

Autor bloga.

O njegovoj saradnji sa mnogobrojnim cuvenim svetskim fizicarima,njgovom naucnom radu i njegovom zivotu govorili su Mirjana Popovic-Bozic i njen suprug Marko Popovic. Tribini je prisustvovala i Zvonkova rodjena sestra Tijana Maric.

Ceo dogadjaj je ispratila TV Leskovac i objavila ga u svojoj informativnoj emisiji Panorama. Zahvaljujuci ljubaznoscu TV Leskovac u stanju smo da pogledamo video zapis sa ovog,za Leskovac, vaznog dogadjaja sobzirom da je Zvonko Maric, za sada, jedini leskovacki akademik.

Tribina je odrzana povodom godisnjice smrti Zvonka Marica a njen pokrovitelj bila je Tijana Maric. Organizatori su bili Drustvo francusko-srpskog prijareljstva i Drustvo fizicara Leskovac.

Autor bloga.

Oktobra 2006. godine izgubili smo velikog prijatelja i saradnika Zvonka Marića, dugogodišnjeg predsednika Saveta IS Petnica. Bio je jedan od vodećih teorijskih fizičara, istoričara i filozofa nauke i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti. Snažna kreativna ličnost, erudita, osoba izuzetno široke kulture i slobodarskih, demokratskih vizija, Dr Zvonko Marić je mudro i uspešno vodio Savet IS Petnica kroz najteža vremena naše novije istorije. Aktivno je podržavao principijelna opredeljenja Stanice da neguje najšire veze sa svetom i da svoje programe usmerava na razvoj kritičkog i kreativnog mišljenja kod mladih i njihovog širokog humanističkog obrazovanja. Bio je velika potpora borbe za istinu i toleranciju u opasnim i izazovnim trenucima i izvor ohrabrenja i mudrih saveta u suočavanju sa mnogim dilemama i teškoćama. Hvala mu za ljubav i razumevanje.

Inteligencija stvara ideje o budućnosti

Miloš Miloradović

“Godinama je najistaknutija ličnost i stvarni voditelj i usmerivač teorijske fizike u Srbije”, isečak je iz preporuke za izbor redovnog člana SANU fizičara i filozofa Zvonka Marića.

Marić je rođen 1931. godine u Bujanovcu. Školovao se u Leskovcu i Beogradu, gde je i završio na katedri za fiziku a potom i diplomirao (1960). Po završetku studija dve godine je radio u Vinči, a zatim kao stipendista Ersted Fordove fondacije izvesno vreme provodi u Kopenhagenu kod Bora Nilsa, i u Evropskom centru za istraživanje u Ženevi. Zatim se vraća u zemlju gde je do nedavno, kada je otišao u penziju, radio u Institutu za fiziku u Zemunu. U poslednjih dvadeset godina rukovodio je nacionalnim projektom : ” Osnovni i metodološki problemi teorijske fizike”.

Naučna aktivnost dr Zvonka Marića obuhvatala je 1. nuklearnu fiziku na niskim i srednjim energijama, 2. probleme objedinjavanja nuklearne fizike i fizike elementarnih čestica 3. atomska i molekularna fizika 4. fundamentalna pitanja kvantne mehanike i statističke fizike i 5. radovi iz filozofije fizike i teorije saznanja. Detaljno je studirao i epistemološke i filozofske implikacije, koje na status fizike i ljudsko znanje implicira pojava kvantne mehanike,na čemu su insistirali njeni tvorci Bor, Ajnštajn, de Brolji i Hajzenberg. Rezultat analize predstavlja okosnicu njegove knjige “Ogled o fizičkoj realnosti” za koju je dobio Nolitovu nagradu. Predložio je izvesne eksperimente koji su izvedeni u francuskom nuklearnom centru.

Tečno govori četiri svetska jezika a služi sa dvanaest.
- Kvantna logika, ne samo da je napravila novu hijerarhiju koncepata i njihovih uzajamnih veza, nego je celokupnu osnovu, za razliku od klasične fizike, svela na verovatnost. Drugim rečima, pojave su vrlo retko potpuno determinisane, retko su i potpuno izvesne, pa se taj sistem nalazi na delu verovatnoća. Pošto se tu nalazi istovremeno govori o značaju ljudskoga agensa u pripremanju i dobijanju rezultata,ističe na početku razgovora za Danas akademik Zvonko Marić o značaju kvantne logike na epistomologiju, čemu je on posvetio jedan deo svog naučnog istraživanja. On ističe da se poslednje dve godine priključio grani koja prikazuje da se svi iskazi kvantne mehanike mogu lepo opisati u trovalentnoj logici. ” Zaključio sam da se celokupna klasična mehanika može interpretirati kao logika klasične fizike, zato što se i jedna i druga matematički baziraju na teoriji skupova. Ono što kvantnu mehaniku razlikuje od klasične je da se njena matematička shema ne može bazirati na teoriji skupova, ali se može interpretirati u jednom širem kontekstu. On najbolje uključuje devijaciju koja pravilno govori o verovatnoći. Što bi Lajbnic rekao. ” Svet nije ništa drugo nego sistem mogućih događaja”. Sada je bio problem kako to napraviti matematički korektno. Time se bavim i projekt nije završen”.

U čemu je značaj kvantne fizike, ako se uzme u obzir da su svi naučnici, koji su u njoj nešto otkrili, dobili Nobelovu nagradu?

- Na početku 20. veka desile su se dve naučne revolucije - pojam relativiteta i pojava kvantne mehanike, čiji je značaj možda i veći, jer je unela neke komponente koja klasična fizika nije koristila. Te komponente govore o neodređenosti stanja i o elementima diskretnosti, fizičkim pojavama.

Rekli ste da predstavlja revoluciju. U čemu je njen značaj, ako svako merenje daje različit rezultat?

- Taj Vaš iskaz nije potpuno tačan. Na fonu klasične fizike mi smo određivali fizičke sisteme, njihove atribute, evoluciju. Preko dve bazične veličine to je bila pozicija fizičkog sistema u prostoru i njegova kinematička osobina, i one su se mogle jednovremeno meriti, što znači da ste o svakom fizičkom sistemu i njegovim atributima mogli reći sve do kraja. Ako posmatrate taj fon, to u kvantnoj mehanici ne možete da uradite. Imate tu bazičnu neodređenost, ali ne znači da masa eksperimenata pripadaju jednoj ili drugoj grani, i u odnosu na te dve dinamičke veličine nisu apsolutno dobro merljive. One su merljive sa verovatnoćom jedan i matematički možemo predskazati u kojim situacijama će verovatnoća preći na izvesnost.

Šta je uvideo tvorac kvantne fizike Plank što nisu dotadašnji fizičari?

- U eksperimentu “zračenje crnoga tela” analizirao je osobinu i zračenje svetlosti u određenim fizičkim parametrima. On je zaključio da svetlost iz “crnog tela” zrači u obliku nekontinuiranih kapljica. To je za klasičnu fiziku bilo nepoznato. U osnovi se nalazila ideja kako da formulišemo osobine svetlosti. U to vreme postojale su dve međusobno suprotstavljene slike svetlosti Njutna i Junga. Plank se vratio Njutnu da je svetlost diskontinuirana u obliku malih sitnih čestica. Ajnštajn je insistirao da je svetlost kao takva čudna simbioza čestica i talasa.

Danas postoji gruba podela kvantne fizike na relativističku i nerelativističku. Kom pravcu Vi pripadate?

- Ja sam izučavao oba. Naime, u sistemu sudara elementarnih čestica sa atomskim jezgrom one se opisuju na relativistički način. Ja sam se bavio time kako opisati situaciju u kojoj se jedan deo opisuje klasično mehanički, a drugi kvantno mehanički. U opštem to spada kako, gde i u kojim slučajevima se relativistička kvantna mehanika svodi na nereletavističku i zaključio sam da je to potpuno otvoreno polje.

Da li Vi kao Plank smatrate da čovek neće otkriti prirodu jer je on sam njen deo?

- Mislim da je pitanje opštega karaktera lako postaviti a teško odgovoriti. Pitanja na koja možemo odgovoriti su ona koja nam eksperimentalna i iskustvena praksa stavlja na nivo mogućih odgovora. I pri tome ni jedan od tih odgovora nije konačan. Dovoljno je posmatrati u poslednje vreme popularnu oblast, kosmologiju. Od antike do danas imamo različite kosmološke modele u kojima je čovek mislio o sintezi svih znanja kakav je kosmos. Pošto nemamo sintezu svih znanja danas i mi gradimo sliku sveta kao sintezu onoga što u ovome momentu znamo i sa onim perspektivama koje nam naše znanje pruža.
Njegov sistem je bio mnogo više klasičan nego verovatan. Osnova našeg saznanja leži u verovatnosnim teorijama, a pitanje je da li taj epistemološki stav važi za sva vremena.

Imali ste sreću da sarađujete sa najboljim fizičarima 20. veka. Koliko znamo do skoro kod nas nije bilo časopisa za fiziku. Da li sada mladi uspevaju da se usavršavaju, kao što ste Vi imali sreću

- Sada je situacija malo drugačija, jer su, za razliku od mog vremena, svetski univerziteti uglavnom otvoreni. Tako da mladi, pošto je naša škola dobra, relativno brzo dobijaju mesta u centrima, i tamo se školuju. Tamo je škola teorijske, a možda i eksperimetalne fizike iz Beograda, jako cenjena. Oni odlaze rano, završavaju postdiplomske studije i doktorate, i imaju budućnost kao njihove kolege iz sveta n Ima li li talenata?

- Jako. Naš narod je za razliku od svakodnevnice sklon apstraktnom razmišljanju. Ima talentovanog sveta. Žalosno je kako ne postoji društvena briga o njima na način koji bi bio adekvatan iz prostog razloga, jer naučne institucije imaju svoju evoluciju i najmanje brige ima o najboljem i najtalentovanijem delu nacije.

Bili ste predsednik Saveta Petnice. Koliki je njen značaj za razvoj mladih talenata?

- Ona je zanimljiva institucija koja nije napravljena voljom države, već ličnim zalaganjem malog broja ljudi. Ona predstavlja dopunsko alternativno obrazovanje đaka, a u poslednje vreme i nastavnika. Mislim da je jedno od retkih mesta gde se omladina prvi put susreće sa nečim što se zove naučni metod, naučni način razmišljanja. Racionalna analiza pojava oko nas. Ona, razume se, nije potpomognuta od države, jer država nema ideju kompletnog i alternativnog vaspitanja omladine. Ona ne zna kako da napravi hijerarhijski i horizontalni sistem u kome svi imaju obrazovanje, a talentovani još bolje.
Interesantna je i po tome što, ne mali broj ljudi, po petničkim ” Sveskama” prvi put objavljuje svoje naučne radove.

Da li još uvek zastupate ideju razgraničenja fundamentalne i primenjenih nauka?

- Da, ali zavisi na kom nivou i u kom momentu. Zastupam ideju da svo naučno istraživanje reflektuje dve stvari. Ne slažem se da samo nauka obogaćuje naše znanje, a da primenjena nauka pravi dobrobit jer u mnogim aspektima našega doba jedna je pojava uslovljena drugom i obrnuto. Samo u primitivnom razmišljanju o naučnom poduhvatu govori se o primenjenoj nauci kao aktivnosti koju reguliše tržište.

Uskoro se obeležava 200 godina srpske države. Gde je Srbija danas? Šta iz ta dva veka može da bude inspiracija, a šta opomena za budućnost?

- Srbija se nalazi u teškom položaju. Okolnosti, unutrašnje i društvene, nam ne idu na ruku. Malo su nam i naturene zato što se politička i naučna elita ne nalaze na mestu na kome se formira geopolitika. Tako da se desilo nešto tragično - srpska politička elita se našla potpuno zatečena događajima, na koje nije mogla da utiče. Veber i Sorokin su za razliku od marksizma govorili da je inkorporacija naučne misli vrlo komplikovano delovanje raznih faktora, od kojih su najvažniji politička elita, mase i institucije. Mislim da treba da prevaziđemo ideju odsustva političkog uticaja naučne inteligencije na društveni život. Da bi njen uticaj morao biti mnogo veći. Naučne institucije moraju dobiti status koji je društveno opravdaniji i da naša inteligencija mora učestvovati u stvaranju ideja o budućnosti, a ne da se nalazi u pasivnom položaju.

sreda-petak, 31. decembar2003-2. januar 2004

izvor: http://www.danas.co.yu

Leskovac - Juče je u foajeu Leskovačke gimnazije otkrivena spomen-ploča uglednom naučniku Zvonku Mariću, jedinom leskovačkom akademiku, koji je pohađao ovu školu. Na ploči je, između ostalog, zapisano da je akademik Zvonko Marić (1931 - 2006) bio brilajntan učenik ove škole, redovni član SANU, profesor Beogradskog univerziteta i Univeriteta u Novom Sadu. Marić je osnivač laboratorije za teorijsku fiziku Instituta za nuklearne nauke Vinča i Instituta za fiziku u Beogradu, saradnik Instituta “Nils Bor” u Kopenhagenu i Instituta u Orseju kraj Pariza. Inicijatori za postavljanje spomen-ploče su njegovi školski drugovi. D. K.

izvor : http://www.naslovi.net/

” Literalna sekcija”Vulovic” je bila vazan factor u sprovodjenju ideoloskog politickog rada u gimnaziji. Sumirajuci rezultate za proslu skolsku godinu,istaknuto je da je sekcija odrzala 14 sastanaka na kojima je procitano 15 referata, 16 originalnih radova,3 kritike i 2 eseja ; u oblasti referata istakli su se Bogoslav Vasic, Miodrag Misic i Milos Jankovic, a najbolji esej dao je Jugoslav Rajkovic, dok se pravilnom kritikom istakao D. Stosic.

Predsednik literalne sekcije bio je Zvonko Maric,cijom je zaslugom ova aktivnost i postignuta.”

Do ovog clanka dosao sam ljubaznscu gospodje Irine Nesic iz Zavicajnog odeljenja Narodne biblioteke Radoje Domanovic Leskovac.

СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ

Одељење за математику, физику и гео-науке и

Институт за физику, Београд

Моле Вас да присуствујете

К О М Е М О Р А Т И В Н О М С К У П У

посвећеном успомени на преминулог

редовног члана САНУ

ЗВОНКА МАРИЋА

Скуп ће се одржати у понедељак, 23. априла 2007. године,

са почетком у 12.00 сати

Свечана сала Академије

Кнез Михаилова 35/II, Београд

О личности и делу

академика Звонка МАРИЋА

говоре:

академик Стеван КОИЧКИ, потпредседник САНУ

академик Федор ХЕРБУТ

проф. др Драган ПОПОВИЋ, директор Института за физику

(ovaj tekst je kao obavestenje poslao Djordje Sijacki mailom)

S postovanjem,

Djordje Sijacki

 Izvor: Arhiva Instituta

]]> http://www.zvonkomaric.com/dogadjaji-od-posebnog-znacenja/zvonko-maric-komemorativni-skup-u-sanu/feed http://www.zvonkomaric.com/dogadjaji-od-posebnog-znacenja/o-reakcijama-na-smrt-zvonka-marica http://www.zvonkomaric.com/dogadjaji-od-posebnog-znacenja/o-reakcijama-na-smrt-zvonka-marica#comments Mon, 02 Jun 2008 23:13:32 +0000 Dragan Dimic http://www.zvonkomaric.com/?p=9 Vec u jutarnjim casovima 18.oktobra 2006.god. sa Insituta za Fiziku
su poceli da obavestavaju o tuznom dogadjaju:

Date: Wed Oct 18 09:17:57 2006

Subject: [institut] Tuzna vest

Message-ID: <000601c6f285$83815060$4e515b93@Natali>

Sa velikom tugom obavestavamo Vas da je jutros, dana 18. oktobra 2006. godine, posle krace i teske bolesti preminuo akademik Zvonko Maric.

O vremenu i mestu komemoracije i sahrane bicete naknadno obavesteni.

Natali B. Kos

INSTITUT ZA FIZIKU

A u vecernjim casovima 19.oktobra i o mestu i datumu sahrane:

Date: Thu Oct 19 09:25:10 2006

Subject: [institut] Sahrana akademika Zvonka Marica

Message-ID: <000a01c6f34f$b453e200$4e515b93@Natali>

Sahrana akademika Zvonka Marica ce se obaviti u petak, 20. oktobra 2006. godine u 14.30 sati iz kapele na Novom groblju u Beogradu. Pocetak opela je u 14 sati.

Natali B. Kos

INSTITUT ZA FIZIKU

Sa Fizickog Fakulteta dosala je i poruka prof.dr Save Milosevica:

Date: Thu Oct 19 10:23:49 2006

Subject: [institut] Iskreno saucesce!

Message-ID: <453693DD.4000807@etf.bg.ac.yu>

Drage koleginice i kolege,

Povodom smrti akademika Zvonka Marica, molim vas da primite moje iskreno saucesce u tuznom raspolozenju koje je vas je, uveren sam, obuzelo. Zvonko Maric je bio vas istaknuti saradnik. Vasa zvezda!

Ali, ne samo vasa. Mislim da smem da kazem da je bio zvezda citave nase fizike. Zvonka Marica sam poznavao vise od 30 godina. Nismo bili bliski prijatelji, ali smo se dobro poznavali. Jednostavno zato sto je Zvonko Maric umeo da nametne svoj duhovni mir i intelektualne sposobnosti celokupnom profesionalnom okruzenju. Njegovo ponasanje je svima ukazivalo na cinjenicu da se fizika ne sastoji u prebrojavanju publikovanih radova, vec u lepoti razmisljanja o misaonim i realnim eksperimentima. Zvonko Maric je umeo da razgovara sa nasim najboljim teoreticarima i nasim najboljim eksperimentatorima, sa nasim pocetnicima i sa lukavim politicarima. Imam utisak da su ga svi cenili.

Slava mu! Ostavio je u nasoj sredini dubok trag koji ce se dugo pamtiti!

Sava Milosevic

Institut se pobrinuo da organizuje prevoz saradnika na sahranu o cemu ih je i obavestio:

Date: Thu Oct 19 10:59:30 2006

Subject: [institut] u vezi sahrane akademika Zvonka Marica

Message-ID: <000b01c6f35c$e136e5d0$4e515b93@Natali>

Institut za fiziku je obezbedio jedan autobus za prevoz saradnika na sahranu akademika Zvonka Marica. Autobus krece u 13 sati ispred zgrade Instituta za fiziku, ul. Pregrevica 118, Zemun. Takodje, autobus ce prevesti saradnike posle sahrane sa Novog groblja u Institut za fiziku.

Natali B. Kos, sekretar

INSTITUT ZA FIZIKU

Izvor:Arhiva Instituta
Autor bloga.

Dr.Mirjana Bozic-Popovic se bavi naucno istrazivackim radom
i profesor je na Institutu za Fiziku-Beograd.Doktorirala je 1976.god.
Veoma je aktivna u popularizaciji fizike a narocito na organizaciji medjunarodnih
takmicenja iz fizike gde, ne stedeci sebe,uzima aktivno
ucesce i pomaze da nasi mladi fizicari postizu vrhunske rezultate.
Vise o njenom naucno istrazivackom radu mozete saznati na sledeci
URL : http://mail.phy.bg.ac.yu/~bozic

Na jednom od Republickih seminara za nastavu fizike u osnovnimi srednjim skolama upoznao sam Mirjanu Bozic- Popovic,blisku dugogodisnju saradnicu Zvonka Marica.Kada je ona cula odakle sam odmah me je pitala za Zvonkovu porodicnu kucu u Leskovcu, a onda je razgovor spontano presao na Zvonka kao coveka i fizicara.
Od nje sam prvi put saznao o njemu,sto nisam,a trebalo je da znam.Poznanstvo se nastavilo povremenim prepiskama preko mailova da bi se ponovo sreli u Leskovcu,kada je u organizaciji Drustva fizicara Leskovac i Zvonkove setre Tijane obelezena godisnjica njegove smrti.
Mirjana i njen suprug Marko Ppovic su odrzali predavanje o zivotnom putu Zvonka Marica,posle kojeg smo na svecanoj veceri u krugu rodjaka,bliskih prijatelja i komsija porodice Maric,nastavili razgovor o njemu.
Zakljucili smo da se u njegovom dragom Leskovcu,o kojem je on sa odusevljenjem voleo da prica,malo zna o njemu.Odatle je i pocela inicijativa da se nesto ucini kako bi leskovcani vise saznali o njemu.
Na poslednjem Republickom seminaru o nastavi fizike u osnovnim i srednjim skolama,odrzanom u Vrnjackoj Banji,ponovo smo se sreli i tada sam Mirjani saopstio da nameravam da otvorim sajt posvecen Zvonku.
Ona je to pozdravila i zajedno sa suprugom Markom obecala pomoc i saradnju.
Pokusacu da u ovom blogu na dostojan nacin prikazem Zvonka i kao coveka a i kao fizicara.Nadam se da cete mi i Vi svojim komentarima i clancima u tome pomoci.
Autor bloga.

Preminuo akademik Zvonko Marić

BEOGRAD, 18. oktobra 2006. (Tanjug) - Akademik Zvonko Marić, istaknuti naučnik u oblasti teorijske fizike, preminuo je danas u Beogradu u 75-toj godini, saopštila je Srpska akademija nauka i umetnosti.

Marić je rodjen u Bujanovcu. Studirao je fiziku na Prirodno matematičkom fakultetu u Beogradu, Sveučilištu u Zagrebu u školi Ivana Supeka i u školi za teorijsku fiziku Nila Bora u Kopenhagenu gde je bio stipendista Evropskog centra za nuklearna istraživanja.

Zahvaljujući dubini i širini obrazovanja, naučnom prilazu fizici i kontinuiranoj angažovanosti Marić je godinama bio najistaknutija ličnost i stvarni voditelj i usmerivač teorijske fizike i organizacije fizike u Srbiji.

Od 1960. do 1970. godine rukovodio je Labaratorijom za teorijsku fiziku u Institutu za nuklearne nauke u Vinči. Istovremeno je počeo da razvija saradnju sa francuskim nuklearnim fizičarima Instituta za nuklearne nauke u Orseju i Instituta Henri Poenkare u Parizu, koja je trajala sve do nedavno.

Pet godina po osnivanju Instituta za fiziku, 1970. godine, Marić postaje rukovodilac novoosnovane laboratorije za Teorijsku fiziku gde je nastavio da istražuje, inspiriše i vodi mnogobrojne saradnike koji su u toj saradnji izrasli u vrsne naučnike. Od 2000.godine do sada je bio predsednik odnosno član upravnog odbora Instituta za fiziku.

Marić je decenijama gradio spone srpske fizike sa naučnicima i centrima u Evropi i SAD.
izvor:tanjug

Ova vest je objavila kraj zivota Zvonka Marica.

Ko je bio Zvonko Maric i kakav je bio njegov zivotni put?
Odgovorima na ovo pitanje pokusajmo da damo mali doprinos fizici,ciji je on bio sastavni deo.Nadam se da cemo zajedno sa vama,istrazujuci njegov zivot uspeti da priblizimo fiziku obicnom coveku za koga je ona,hteli mi to ili ne,uvek bila pomalo apstraktna.Da li je krivica i u nama samima?Zar svako od nas nevoli prirodu…a fizika na grckom znaci upravo PRIRODA!
U narednim clancima, prateci zivot Zvonka Marica druzicemo se sa njom i time cemo najbolje odati postu ovom zaljubljeniku u fiziku.